МУДРЕ МИСЛИ КРАТКОГ ДОМЕТА!

Прва национална радионица о климатским променама у институту БиоСенс у Новом Саду.

На позив института БиоСенс у Новом Саду а у оквиру екипе Савеза за регенеративну пољопривреду Србије, узели смо учешће на целодневној радионици о климатским изазовима у пољопривреди. Радионица је део пројекта CS-AKIS (Climate Smart – Agriculture Knowledge and Innovation Systems), којег је у уводу представио Бранко Шикопарија, координатор.

Широк састав радионичара из пољопривредних стручних служби, стручних агенција и компанија, власника пољопривредних газдинстава, удружења и представника ресорног Министарства пољопривреде, омогућио је нове спознаје и квалитетну дебату.

Душко Секулић, предавач Савеза за регенеративну пољопривреду, поред истицања значаја важности регенеративних пракси, представио је широку лепезу активности Савеза од едукације и јавног заговарања, до практичних демонстрација на показним газдинствима Савеза.

Чули смо изузетно занимљива предавања а потом и дискусије на тему ЕУ аграрне политике, климатских промена и заштите биља, одржавања државног земљишта у закупу, утицаја климатских промена на пчеларство, о финансијској подршци кроз ИПРД програм и др. 

Посебну пажњу је привукло излагање Марине Вујовић из Министарства пољопривреде у представљању ИПАРД Мере 4 (Агро-еколошко-климатска мера и органска производња) која подстиче пољопривреднике да усвоје праксе које штите животну средину, смањују употребу хемикалија, штите биодиверзитет и промовишу органску пољопривреду, уз обавезу од минимум 5 година примене мера а све у циљу усклађивања са ЕУ стандардима. Јесте то примарно подршка органској пољопривреди, али је и блиска регенеративним праксама.

И поред вредних спознаја, стекли смо утисак да се и на овом скупу пропуштају или постављају у други план питања финансијске исплативости регенеративне пољопривреде, као и могуће спутавања њене имплементације у законским прописима.

Наиме, и поред неоспорне усклађености са природним процесима, доказивом потенцијалу за опоравак земљишта и већој отпорности према климатским изазовима, сасвим нам је јасно да биологија и екологија нису пресудне код већине субјеката у ланцу финансирања новог вида прозводње, већ финансијске пројекције у транзиционом периоду. 

Савез је искорачио и у овом сегменту информисања стручне јавности и пољопривредника са вишегодишњим статистичким прегледом резултата пословања на два (од четири) показна газдинства (Бајмок и Торак), које је представио још у мају месецу на трибини у ЦБЦ клaстеру у Сомбору. На ове охрабрујуће резултате скретали смо пажњу на многим скуповима са учешћем ресорног министарства и позивали их на отворене дане поља, лично да се увере. На жалост, без еха. Али се надамо да ће се то изменити у следећој години.

Чини нам се да јавни дискус већ дуже време личи на "стерилну причаоницу без увета са слухом". Скромни ефекти истина постоје, али без доприноса државе. Највише сељаци али и агрегатори, банке, трговине и осигуравајуће куће с нестрпљењем чекају конкретне показатеље финансијске одрживости и подршку институција а под притиском екстремних временских прилика, континуираних губитака на приносима и озбиљних претњи по одрживо пословање.

Темпо разумевања и усвајања сугестија заговарача/практичара регенеративне пољопривреде код доносиоца одлука је, чини нам се, спорији од процеса деградације земљишта. Очигледно је постојање негативног утицаја, који морамо предпоставити да извире из саветодавног окружења у Министарству, које је испуњено академским светом, а који, по нама, случајно или намерно одвраћа пажњу доносиоцима одлука од суштине, тј. испуњења главних институционалних предпоставки за легализовање а онда и подстицање регенеративних пракси. То је примарно дефиниција у Стратегији развоја пољопривреде, па након тога сертификовање, пријава газдинстава у е-аграр-у, подстицаји, дозволе за покровне смеше и сл. 

Морамо дакле предпоставити да се неки стручни саветници са утицајем на доносиоце одлука, не желе одрећи бенефиција и стечених позиција кроз разне теорије конвенционалне пољопривреде и да им је вероватно мрско и ризично кретати из почетка на новим темељима одрживе пољопривреде, без обзира на измењене климатске и многе друге услове пословања. Зелена агенда ЕУ за Западни Балкан се "жваће на сваком скупу", без суштинског примицања њеним начелима. Уверени смо да тај негативни, "кочничарски процес" у области пољопривреде подстичу произвођачи НПК и заштитних средстава. Свесни смо стога потребе другачијег приступа и нове платформе у нашој, цивилној стратегији заговарања одрживих пољопривредних пракси.

Учешће на скупу омогућено је подршком компанија: Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.