Адреса
Јожефа Атиле 22, Врбас 21460 Србија

Округли сто у Београду на тему регенеративне пољопривреде.
Испред Савеза за регенеративну пољопривреду Србије, узели смо учешће на округлом столу "Регенеративна пољопривреда – кључ одрживог ЕСГ оквира и одговор на климатске промене", који је организовао НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој) и Донау Соја. Испред амбасаде Краљевине Холандије, учешће у дијалогу је узео Михил Ван Еркел, саветник за пољопривреду за земље Западног Балкана. Циљ догађаја је био да се кроз јавно-приватни дијалог окупе представници јавног, приватног и цивилног сектора ради заједничког разматрања могућности унапређења политика, пракси и партнерстава у области одрживе и регенеративне пољопривреде. 
Ово је био један од ретких скупова, на којим смо присуствовали, где се оставило више времена за дискусију у односу на уводничаре. Модерацију је одлично водио Тодо Терзић, менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, укључујући у дебату велики број учесника из сва три сектора друштва у сврху размене идеја и стварања претпоставки за заједничке иницијативе.
За увертиру дебате, аудиторијум је упознат са прелиминарним резултатима компаративног истраживања нутритивног квалитета и безбедности соје, сунцокрета и першуна лишћара из регенеративних и класичних пракси, које је спровео Научни институт за прехрамбене технологије из Новог Сада а представио др Жарко Кеврешан, агроном и доктор биохемије биљака. Резултати су оптимистични, али ћемо се стрпити за коначну оцену док не сазнамо више детаља о локацији, променама у земљишту, технологијама које су примењене и сл.
Захвални смо организатору на прилици да отворимо дискусију кроз кратко представљање Савеза, његових достигнућа и потенцијала чланства, демо фарми, сарадње са агрегаторима и тд. Аудиторијум је упознат са проблематиком са којом се суочавамо у анимацији пољопривредника и јавном заговарању регенеративних пракси. Показали смо такође отвореност и расположивост за сарадњу са свим добронамерним субјектима.
С обзиром да се у "Лабораторији дијалога", нашао респективан број субјеката који се баве прерадом пољопривредних производа, представника трговинских ланаца и дистрибутере хране, креатора регулаторног оквира у области хране и пољопривреде, представника научно-истраживачких организација, финансијских институција и представника удружења, можемо слободно закључити да је НАЛЕД успешно укључио центрифугу анимације за стварање повезаног колектива у заједничком интересу. Јер, када мало боље сагледамо национални дискус на предметну тему, они то, чини нам се, једини успешно могу учинити, имајући у виду њихове кадровске и финансијске капацитете и приступ институцијама.
Наиме, затечени смо збирном ширином знања и искуства учесника дебате, коју би неко морао сублимирати и пласирати доносиоцима одлука. Готово свако од њих иза себе има бројне кампање са мање-више ограниченим дометима и свако од њих се слаже да без националне кампање неће бити значајнијих померања на терену.
Незнање, неповерење, огорчење, страх... према новим, одрживим пољопривредним праксама, код готово свих актера од "њиве до трпезе", не могу се одагнати ако се не отвори широки, системски приступ јавности и циљним групама. То сматрамо да може учинити само Влада и ресорно министарство. Стога су, по нама, они примарни циљ заговарања. И управо зато мислимо да је НАЛЕД на позицији да препозна капацитете свих који су на располагању за једно такво сложно, колективно заговарање. Осетили смо да би учесници округлог стола подсетили одговорне у институцијама, зашто би таква кампања могла бити и примарни национални интерес:
Нису у Србији водотокови, нити рудна богатства, нису ни АјТи стучњаци... први национални ресурс, већ је то земљиште, којег по свим мерилима убрзано губимо. Интензивном пољопривредом нестаје биологија у њему а онда је додатно истискују све гори климатски услови. Све изгубљено у земљи покушавамо надокнадити "синтетиком", из које биљке не могу извући хранљивост, нити то људи могу из биљака добити. Све што се добије је болесна, све поснија земља, болесне биљке и... још већи притисак на здравствени систем.
И раније је било тешких година по пољопривреднике. Суше, олује, велике воде, град... на сваких пет - десет година. "Биће боља следећа. Опоравићемо се"! Сада се већ три-четири тешких спајају. Резерве су потрошене и не могу их уобичајене субвенције надокнадити. Колико примећујемо, многа газдинства су у потпуној паници, јер не знају другачије. Воле земљу али немају више с чиме. Како, куда и с чиме даље? Да ли то неко види горе!? Па ипак, храна је у питању, есенцијална супстанца за живот.
Свакако виде они с којима смо потписали Споразум о придруживању и који нам примарно утичу на регулаторне оквире. Све нам се јасније даје до знања да неће производњу на ЕУ тржишту уз велику емисију ЦО2. "У ствари, може, али додатно плати. Губиш конкурентност? Значи, ипак тако не може. Окрени се извору и помози промени." Постоји дакле мотив за извознике. Постоји мотив и за законодавца. Регенеративна пољопривреда је питка за европске стандарде.
Она може да релаксира и државни буџет јер је у мањој мери захтевна и зависна од подстицаја. Али јој свакако треба помоћи у иницијацији. "Препознај ме у пропису, помози ми у набавци сејалице за директну сетву, учини ми доступним смеше за покровне усеве, потврди ми опоравак земље, омогући ми видљивост на рафу...".
Трговински ланци, банке и осигуравајуће куће исказале су потребу да се јасно осветле ризици за корекције својих агенди и стратегија, да им се помогне у сагледавању свих аспеката циркуларне економије у евентуалној подршци одрживих пољопривредних пракси, да им се омогући увид у резултате дугорочних и краткорочних истраживања у квалитет производа из таквих пракси и хоће ли их неко куповати!? Јер, нико се неће одрећи дела профита ради улагања у непознато.
Чули смо дакле дилеме, чули смо и многе одговоре. Надамо се скором наставку овог корисног дијалога, којег НАЛЕД најављује у блиском периоду.
Одлазак на скуп и заговарање одрживих пољопривредних пракси омогућиле су компаније: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.
