ЗА ДОСТУПАН РАНИ УВИД И ДОМАЋУ СИРОВИНУ ИЗ ОТПАДА!

Четврти састанак Радне групе за израду нацрта Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом. 

На још једном састанку Радне групе у Министарству заштите животне средине, разматрали су се многобројни коментари на чланове 59. до 82. нацрта Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом. Дискусијом су ефикасно управљале Теодоре Спасојевић в.д. помоћника министра из Сектора за управљање отпадом, отпадним водама и успостављање циркуларне економије и Миња Блажић Павићевић, правни саветник.

Још увек не примећујемо било какво спутавање чланова Радне групе да отворено оцењују проблеме, дају стручно и искуствено мишљење са пројекцијом ефеката у примени. Три цивилне организације, Инжењери заштите животне средине, БИО ИДЕА за одрживи развој и ЕПВ, третирају се сасвим равноправно и имају довољно простора за дискусију. Тек на крају ћемо сазнати у којој мери су наши коментари изашли из Министарства ка Влади и Скупштини. На овом састанку, они су били усмерени на обавештавање јавности о приспелим захтевима и прекогранично кретање отпада.

Кроз допуну Члана 69. заложили смо се да се, да се уз уобичајен начин обавештавања јавности о јавном увиду на приспеле захтеве за издавање дозволе за третман, односно складиштење, поновно искоришћење и одлагање отпада, уведе обавеза надлежном органу да обезбеди услове за директно слање информација о пријему захтева за издавање дозволе са пратећом документацијом, електронским путем - свим заинтересованим субјектима.

Уобичајени начини информисања јавности нису довољни за, углавном незаинтересовану и анемичну јавност, која се нагло буди и узбуњује када им се „радне машине“ појаве у комшилуку. Већи део цивилних организација склоније су критици већ донетих решења, од покушаја учешћа у њиховом креирању. На жалост, често је то и оправдано због слабе видљивости позива на јавни увид. Сматрамо да постоји јавни интерес и добра шанса, да се цивилни сектор управо кроз овај пропис, на једноставан начин, подстакне на учешће у доношењу одлука а складно другом ступцу Архуске конвенције.

Директним позивањем заинтересованих субјеката, повећала би се транспарентност поступка издавања дозволе, што би такође могла бити и антикорупцијска мера. И још смо поменули да изван великих градских центара готово да више нема дневног локалног информисања, да људи много мање користе новинска гласила поред благодети интернета и да ретко ко обраћа пажњу на ове врсте информација истакнуте на огласним таблама локалних самоуправа.

Други коментар односио се на прекогранично кретање отпада, где смо предложили увођење мораторијума/забране извоза отпада за којег постоје домаћи капацитети, али и забрану увоза, што је изазвао полемику неких учесника. Наиме истакли смо потребу заштита домаће рециклажне индустрије и искоришћење домаћих производних капацитета за ефикасније збрињавање безопасног отпада у Србији. Тржиште треба да буде отворено, али је примарно потребно заштитити домаћи капацитете прераде и омогућити им да се развијају. Увозимо стари папир и картон, али га и извозимо. Увозимо пластични отпад, којег такође  извозимо. Постоји вишегодишњи тренд увоза и извоза истих врста отпада. Увозимо чак из истих земаља у које је отпад извезен. Извозе се велике количине отпада за које постоји рециклажа у Србији.

Постигнута је прилична сагласност чланова око потребе оштрије контроле и спутавања извоза рециклабилног отпада за којег постоје домаћи капацитети прераде. Међутим за спречавање увоза, посебно отпада намењеног за енергетске сврхе, појавило се противљење представника Асоцијације енергетски интензивне индустрије (цементаре, азотара...). Укратко, они сматрају да не треба забрањивати увоз отпада ради поновног искоришћења у енергетске сврхе за оператере који поседују дозволу све док се не појаве довољне количине припремљеног отпада на територији РС. Нарочито им је увоз отпада потребан ради смањивања ЦО2 емисија, а због скоре активације CBAM протокола. 

Истакли смо аудиторијуму да, док пословни субјекти могу елегантно да плате и једноставно сместе у складиште разврстан и упакован отпад из увоза, није реално очекивати да ће се више ангажовати према локалним самоуправама, како би им оне то исто обезбедиле из домаћих извора. По нашим спознајама, управљање отпадом у нашим локалима је "генерално у хаосу", из којег се сами не могу изући. Потребно је, по нама, пуно ангажовање Министарства са много већим ресурсима, али неизоставно, и оних пословних оператера који ће имати користи од примарне сепарације. Сматрамо да је међусекторска сарадња преко потребна. 

Тренутно имамо брда затрпаног и запаљеног енергента и сировине за рециклере, коју константно убацујемо у "отворену ватру" или под земљу. Готово су сва локална сметлишта претрпана, под сталним или повременим пожарима, који гуше и разбољевају грађане. "Регионални центри су још увек на папиру а неки већ изграђени "понекад сагоре"!

И да ли је можда управо сада време и прилика, да кроз подршку предметног Закона, Влада Србије подигне узбуну, уздизањем овог проблема у већ наредном Буџету!? Јер овај нацрт којег претресамо, под предпоставком да се сви коментари усвоје у коначници, сматрамо да неће направити значајнији помак на јавном простору, уколико се не издвоји довољно средстава за његову операционализацију. А то је сигурно много, много више од тренутног издвајања.

Примарни допринос учешћа ЕПВ на јавним консултацијама пружиле су компаније: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.