МАЛО ШИРИНЕ, МОЛИМ!

Друга Национална радионица за адаптацију пољопривреде на климатске промене.

ЕПВ је још једном добио поверење Савеза за регенеративну пољопривреду Србије да заступа и промовише потребе стварања правног оквира за одрживе пољопривредне праксе, посебно регенеративне пољопривреде, на другој Националној радионици за адаптацију пољопривреде на климатске промене, која се одржала у Врњачкој Бањи, у хотелу Пегаз, а коју координира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на челу са Драганом Дробњак, из Сектора за пољопривредну политику. 

Подршку афирмацији регенеративних пракса на догађају имали смо од Владана Угреновића, испред Института за земљиште у Београду, који је такође члан Савеза.

Тематика другог састанка била је SWOT анализа, као и циљеви, мере и активиности адаптације пољопривреде на климатске изазове. Заиста темељан рад на овом пројекту, који је подржан од Немачке организација за међународну сарадњу GIZ и македонског Форума за пољопривредне политике - SWG RRD, трајаће до краја 2027. године, и требало би да створи смернице за израду квалитетније и примењивије пољопривредне политике, која препознаје интересе свих актера из ове бремените области.

Међутим, време нам баш не иде на руку, јер до примене овога о чему сада диванимо (под условом да се већином усвоји), могао би се урушити део нашег аграра као и субјекти који од њега зависе!

Наиме, лоше сезоне се спајају, резерве актера се топе, промене на терену су скоковите и разорне за хиљаде паора, који не налазе више рачуницу за опстанак у овом послу а од државе не добијају очекивани ослонац. Прехрамбена индустрија то исто проживљава, али неки нађу одушак у увозу сировине. Трговина је више имуна, нарочито велики трговински ланци - "Ако нема домаће има туђе, па ћемо препаковати ако устреба". "Контрола је слаба, па нас марже још увек могу извући"...

Нисмо дакле сигурни да мноштво специјалиста у радној групи има потребну ширину да осети ургентност економског момента у целој проблематици. Стога смо скренули пажњу аудиторијуму да би се у главним циљевима адаптације, морала сместити одрживост пословања која иначе не иде без примене принципа циркуларне економије. Економија и пољопривреда руку-под руку, економија и екологија руку-под руку. Тако у енергетици, саобраћају, туризму... а нарочито у јавној управи. 

Концепт високе еколошке свести, наставак традиционалних пракси без довољне економске логике, давно је пропао на глобалном нивоу. Нове климатске али и социјално-политичке околности захтевају одлучне резове и заокрете, који ће спречити колапс пољопривреде ка којем, основано сматрамо, неспутано клизимо.

Док се ми ето "комотно бавимо" кога ћемо, чему и на који начин научити, људи пропадају. Многи се опиру, не дају се, воле своју земљу, "дедино имање". Панично траже излаз кроз доступне подршке, мимо, како тврде "несавршеног система". Здружују се између себе, користе приватне консултанте и узоркиваче. Избегавају ПСС-ве у чије савете све мање верују, налазе страна искуства, користе GPT, израђују и прерађују прикључну механизацију, производе и миксају покровне смеше, формирају цивилне мреже и задруге за примарну прераду и дистрибуцију својих производа и тд. Хоће они и у ИПАРД и у кредите, и у реду су за субвенције, али све више увиђају да за велику кишу не помаже велики трактор, кад ужари звезда, не помаже систем за заливање, земља је све поснија... нешто мора да се мења и сви се питају шта и у којем правцу!? У мотање каблова им се не иде, а печалба није што је била.

Елем, свим члановима радне групе понудили смо могући излаз, у виду промотивног лифлета ПОВЕЗАНИ КОЛЕКТИВ, са моделом секторске сарадње у адаптацији на климатске промене, кроз примену и афирмисање регенеративних пракси у пољопривреди. Ово би у ствари могао бити сажетак пољопривредне политике која нуди структурни опоравак сложеног система међузависности.

Поред мноштва других сугестија, пренели смо аудиторијуму ургентни интерес Савеза за дефинисање регенеративне пољопривреде у Стратегији развоја и проширење регистрације пољопривредних газдинстава у систему Е-аграр са конзервацијском и регенеративном праксом. Стратегија је, колико сазнајемо завршена, па ћемо ускоро сазнати на чему смо.

У некој коначници видећемо наш допринос, али су нам очекивања скромна. Јер осим климе и добрих прописа, свесни смо постојања других, мање видљивих фактора који одлучују о судбини пољопривреде у Србији.

Искористили смо прилику за позив члановима Радне групе на Отворени дан поља, на демо фарми Савеза, пољопривредној задрузи Takovo berry, која је специјализована за узгој високо-жбунасте америчке боровнице и окупља произвођаче опредељене да своје засаде узгајају по принципима регенеративне пољопривреде. Ово је прилика да се колеге из Радне групе увере у постојање домаћег искуства у одрживом воћарству.

Учешће у јавним расправама за допринос у креирању прописа, подржале су нам компаније: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.