МОЖЕ ЛИ ДОМАЋА ПРИВРЕДА ДОБИТИ МАЛО ВИШЕ ПОДРШКЕ!?

Трећи састанак Радне групе за измену нацрта Закона о управљању отпадом.

Морамо признати да транспарентан модел коментарисања Нацрта Закона и управљање дискусијом од стране координатора, Теодоре Спасојевић в.д. помоћника министра из Сектора за управљање отпадом, отпадним водама и успостављање циркуларне економије и Миње Плавшић Павићевић, правног саветника, доноси динамичан и квалитетан претрес Нацрта и укључивање скоро свих чланова Радне групе. Сада већ верујемо да би Нацрт овог документа могао постати корисно и примењиво штиво, ближе стварном стању на терену и потребама актера. Нећемо кварити расположење неизвесном судбином Нацрта у Скупштинској процедури.

На трећем састанку Радне групе имали смо два коментара на нацрт Закона о управљању отпадом. Први је везан за нову тачку у Члану 16, по којој би се у оквиру Радног плана за управљање отпадом, сва постројења за која се издаје интегрисана дозвола, обавезала да предвиде мерна места за мерења ЦО2 емисија. Овај посао олакшало би фирмама да се квалитетно спреме за израду извештаја о одрживости и прилагођавања међународној методологији, што би им омогућило да благовремено одаберу начине, моделе, технологију и евентуалну систематизацију послова у пословима мониторинга штетних емисија из прозводње, транспорта и складиштења.

Код нас је обичај да се подигне узбуна када казна већ "виси над главом", а по принципу "како ћемо, лако ћемо", "имамо пречег посла", "договорићемо се с киме треба"... Прекогранична такса за ЦО2 емисије већ следеће године ће постати ноћна мора за енергетски интензивне индустрије. А убрзо и за многе, мање интензивне а извозно оријентисане на ЕУ тржиште. Држава их не спрема довољно на оно што следи. У Закону о климатским променама специфицира се авио индустрија, али се наглашава обавеза прилагођавања секторских стратегија, планова и програма. Управо би се кроз овај Закон могао поставити секторски оквир за емисије из постројења које су под обавезом исходовања интегрисане дозволе.

Други предлог такође је везан за Члан 16. који би се допунио новим ставом са условима под којима се земљане лагуне могу прихватити као постројења за пречишћавање отпадних вода, везано такође за пословне системе који имају обавезу исходовања интегрисане дозволе. 

Наиме, уколико се редовно води Дневник постројења са свим елементима које треба да садржи а који указују да је квалитет испуштене воде у реципијент у границама прописаних вредности и да не постоји ризик од деградације земљишта испод лагуна, по нама не постоји разлог због којег се пословни оператер, ради исходовања водне дозволе, поред овог постројења обавезује посебно да инвестира у пречистач за технолошке воде. Уређење постојећег система земљаних лагуна са надградњом мониторинга, уштедело би милионе евра непотребних инвестиција код домаћих пословних субјеката а допринело би бржем опоравку животне средине. Неки пословни оператери, попут шећерне индустрије, сасвим су близу овим условима, док док би се оператери који касне у достизању граничних емисија, могли ефикасније "приволети" да се прилагоде прописаним стандардима.

С обзиром на граничну надлежност Закона о водама, морале би се, наравно, извршити претходне консултације са Дирекцијом за воде. Међутим, из одговора Вода Војводине, којег смо добили пре две године на предметни упит, пречишћавање отпадних вода било којим поступком и/или начином којим се постижу захтеване граничне вредности емисије, односно не нарушава добар статус површинске воде након испуштања у реципијент, сматра се одговарајућим, а вода има статус пречишћене отпадне воде.

Учешће у Радној групи за израду Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом, омогућиле су компаније: Фабрика шећера Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.