БЕЗ ОДРЖИВОСТИ У НАЧЕЛИМА!?

Учешће ЕПВ на другој седници Радне групе за измену нацрта Закона о управљању отпадом.

На другој седници Радне групе за управљање отпадом у Палати Србија у координацији Министарства заштите животне средине, углавном се водила расправа о Члану 5. - Значење израза, али се на крају доспело и до Члана 6. Начела, на којег смо имали примедбу.
Фотографија извор: Инжењери заштите животне средине

Наш је предлог био да се назив Начела близине и регионалног приступа управљању отпадом треба изменити у Начело одрживости и примене принципа циркуларне економије а онда и прилагодити дефиниција, уз образложење да близина може да буде само један од критеријума одрживости, обрнуто не. Локални услови могу близину да искључе из опредељујућих фактора, као што то већ чини и сама регионализација. 

У прилог тврдњи навели смо пример Врбаса и Куле - две локалне самоуправе, два административна центра са три километра између две табле, у којима успешно послује велики агроиндустријски комплекс, значајан број пословних оператера, крупних и мањих предузтника, великих маркета, проментих тржних центара... Другим речима, на уском простору постоји значајна продукција отпада. Начело близине није се сигурно овде користило када је регионализацијом одређено да Врбас шаље свој отпад 50 км јужно, за Нови Сад а Кула 50 км северно, за Ранчево крај Сомбора. 

Истакли смо да одрживост не мора подразумевати регионални модел за одлагање и третман отпада, што потврђују искустава у раду постојећих регионалних центара, чије пословање у већини случајева зависи од континуиране подршке из буџета. 

Члановима Радне групе смо нагласили да нисмо против регионализације али да се треба избећи ексклузивност регионалног модела у самим начелима, где смо их подсетили на нове, мобилне технологије сепарације и уситњавања отпада, које се могу ефикасно примењивати у готово сваком локалу а које су, као доступне технологије, присутне у пословном сектору Србије. Овакви системи омогућавају ефикасан третман грађевинског, зеленог и мешаног отпада без додатних трошкова транспорта до регионалних центара, што би могло обезбедити значајно повећање одрживости локалног управљања отпадом. Ове исте технологије такође омогућавају рекултивацију и смањење волумена постојећих сметлишта. Дакле могућа је корист - "два у један". Овакве системе већ имају цементаре и Еликсир група, чији су представници иначе у чланству Радне групе.

Подршку иницијативи смо добили од Игора Јездимировића из Инжењера заштите животне средине, док реаговање представника Министарства и још неких чланова није било позитивно. Ограђивали су се о Оквирну директиву о отпаду ЕУ, о постојању регионалних програма кроз које се прожима цела проблематика управљања отпадом, већ уложеним великим средствима у постојеће центре... при томе игноришући поенту да није свеједно како се "омеђи регионализација", да је она само понуђена законска могућност, која се ипак политичким механизмима намеће мањим локалним самоуправама, уз потенцијалну штету по локалне буџете и њихове пореске обвезнике.

Наставићемо да нудимо члановима Радне групе, пре свих из Министарства ЗЖС, простор за храбре резове који би "само можда" и једино као такви, могли да покрену "гашење пожара" некултуре, бахатости и неодговорности у овој бременитој области.