„Од локалног до глобалног – Допринос цивилног друштва у борби против климатских промена “

Еколошка дискусија у оквиру 32. Фестивала европског филма у "Еколошком центру" на Палићу.

Фото: дневни лист Данас

На позив Регионалног Архус центaр Суботица и Отвореног универзитета Суботица, председник ЕПВ је учествовао као панелиста на догађају, који је део пројекта: „Буди свестан проблема – буди део решења“ подржаног од стране Европске уније преко Interreg VI-A IPA програма Мађарска-Србија. Модератор је био Борис Шуман, новинар РТВојводина а друга два уводничара су били Филип Будановић, пројект менаџер „ИТ Суботица 2030“, са темом "Локалне акције – глобални утицај": Kако невладине организације могу допринети ублажавању климатских промена и Ненад Новаковић, директор "Organic Control System", кућа за контролу и сертификацију органских производа и експерт у Удружењу ТЕРРА’С, са темом "Одржива пољопривреда и рурални развој као одговор на климатске промене".

Фото: Terras, Суботица

Прилика је искоришћена да на овом, иначе, одлично организованом скупу, скренемо пажњу аудиторијума у којем су, између осталог, били представници цивилног сектора из Мађарске, на слабости али и потенцијале цивилног сектора у Србији за утицај на климатске политике.

Од око 6000 регистрованих, еколошких удружења, многа немају промет на рачуну, дакле, нису активни. Али нам је познато да се нека ипак сналази изван платног промета. Скромно и у оскудици у сваком случају. Део удружења није аутентичан, основан од странака на власти. Корпус од неколико стотина активних удружења се пројектно финансира, дакле функционише у конкурсним оквирима донатора и тешко је погођен изласком US AID-а из подршке. Имају истраживачки, заговарачки и донекле преговарачки капацитет, којег баш не унапређују. Постоје кровне ОЦД које посредују између, углавном европских донатора и мањих удружења, којима су једини преостали извор финансирања (ако прођу), али са захтевним конкурсним условима, малим хонорарима. Кровне ОЦД не излазе много на терен, често, не и искључиво, не препознају локалне приоритете, имају бољи приступ институцијама али слабо каналишу локалне проблеме. И на жалост, често им је битнија форма, него суштина из које се у ствари извлаче одржива решења.

Фото: Terras, Суботица

Ресорно министарство већ шест година не расписује конкурсе за еколошка удружења а донације из пословног сектора удружења углавном избегавају, због бојазни од greenwash-inga. Али се нека удружења ипак упуштају у ту авантуру, са тежњом за донацијом а без амбиције за равноправном сарадњом, уз претходну припрему, наравно. Као и друштво у целини, цивилнни сектор је у великој кризи. Но, и пре ове велике кризе можемо закључити да је био на периферији утицаја на промене. Углавном због оскудице, условљеног финансирања, поткупљивости, хетерогености и нејединствености.

Свесни ових секторских слабости, ЕПВ је развио стратегију развијање преговарачких капацитета, умрежавање са специјализованим организацијама и струком и нарочито диверзификацију финансирања са отклоном према пословном сектору - и то кроз пословно-техничку сарадњу. 

Наиме, пословни сектор је највиталнији део нашег друштва и има највећи капацитет адаптације у нестабилном друштвеном амбијенту и промењивим условима пословања. Стога смо, чини нам се, на време кренули да развијамо унутрашње капацијтете који би довели до потпунијег познавања и стварања преговарачке позиције са пословним субјектима али и са доносиоцима одлука у извршној Власти. Препознавање њихових приоритета и често скривених интереса, омогућава нам да за нашу комуникацију изаберемо тему, добро је истражимо, створимо угао приласка са јасним и детаљним предлогом за померање друге стране, које ће им омогућити увид у дугорочни интерес, које ће им направити мерљиву уштеду, обезбедити избегавање штете или непријатности од непознавања или непоштовања прописа, лакше испуњење законских обавеза, афирмацију достигнутих еколошких стандарда пословања... "Не отварају се двери оном ко проси, већ оном ко дарове доноси"! Да, ово мало личи на професионализацију рада удружења. И заиста сматрамо да удружења са амбицијом за утицај на ресорне политике, морају у свом развоју имати планиране а претходно наведене излазе, унутрашње капацитете који ће им то омогућити и имати барем једног професионалца, центрифугу удружења, у потпуности посвећеног и сто посто ангажованог за реализацију тих циљева.

Фото Facebook: Park Palić

И то би била углавном и разлика деловања нашег и већине еколошких удружења, која уоче проблем, подижу узбуну у јавности, понекад поднесу неку пријаву и тако у круг. Нема рекапитулације резултата, дубинског истраживања, анализа добијених података, ангажовања стручног мишљења, елаборирања решења... а нарочито изостаје комуникација са "анатемисаном, мрском, другом страном". У изостанку комуникације, раздор се продубљује а тиме и општа криза у друштву. Морамо признати да смо дуго година и ми слично функционисали, са стотинама пријава, тужби, ослоњени на правосуђе и органе надзора и контроле, док нисмо утврдили да за мршав резултат, мале промене на терену и у слабој доступности правде, трошимо огромну енергију а не поправљамо квалитет живота грађана.

Стога су наша решења ослоњена на економску логику у заштити животне средине и проналаску интереса сваког појединачног актера за сопствени допринос позитивним променама. То је у ствари циркуларна економија, а са нашим тренутним приоритетом њене примене у одрживој пољопривреди и одрживом управљању отпадом.

Ослањамо се такође, признајемо у мањој мери, и на потписане међународне уговоре, у транспозицију европских прописа у српско законодавство, као и у механизме међународне контроле имплементације тих обавеза.

Добили смо прилику на панелу да представимо пример акционог спровођења ове интерне политике ЕПВ, кроз активности јавног заступања афирмације регенеративне пољопривреде, као и наш допринос у раду Савеза за регенеративну пољопривреду Србије. Земљу иначе сматрамо далеко највреднијим природним и привредним ресурсом у Србији а нарочито у Војводини, те враћање њене сасвим осиромашене плодности кроз регенеративне праксе, гурамо свим капацитетима у фокус државних политика.

Очигледно занимљиви панелисти изазвали су мноштво реакција учесника скупа са питањима која су, надамо се, добила и своје квалитетне одговоре. А добили су и наше Водиче за регенеративну пољопривреду од аутора Флоријана Фаркаша.

Подршку активностима јавног заступања проблема из амбијента добили смо од компанија: Шећерана Црвенка, Суноко, Витал, Карнекс, АИК Бачка Топола и Јафа.