Адреса
Јожефа Атиле 22, Врбас 21460 Србија

Примедбе на Закон о промету дрвета.
ЕПВ годинама уназад указује на нелегалну и неразумну сечу дрвећа у врбашкој и околним општинама. Такође активно подржава активности Мреже Пошумимо Војводину, посебно у делу неумерене сече на падинама Фрушке горе и другим деловима Војводине. Стога би било нормално да нови Закон о стављању на тржиште дрвета и дрвених производа дочекамо са одобравањем и подршком његовој реализациији.
Међутим, с обзиром на негативно искуство у примени домаћих прописа, посебно оних који су последица транспонованих обавеза из Европске уније, у овом случају, Уредба ЕУ брoj 995/2010 Европског парламента и Савета од 20.10.2010. године о утврђивању обавеза субјеката који стављају дрво и дрвне производе на тржиште, морамо се ипак опрезно осврнути на неке аспекте предлога овог Закона који би могли да закомпликују његову примену.
Наиме, прво што нам упада у очи јесте строга ограниченост надлежности на шуме, тј. на један државни орган, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Осим на Фрушкој гори, Вршачком брегу, Потисју и Подунављу, шума у већем делу Војводине готово да нема али ипак постоји сродан проблем - сеча дрвореда, углавном на путним појасевима, крај атарских путева, на водном земљишту, у урбаним срединама... које се углавном преко ангажованих извођача ставља у промет, што ипак није сасвим у надлежности предлагача. У предлогу Закона дакле не примећујемо међусекторску сарадњу на промету дрвета које није у шумама посечено.
Предлог се искључиво бави нелегалном сечом и прометом, али ако је легално не значи да је исправно. ~42% шума у Србији је у државном власништву. Закон не предвиђа контролу промета дрвета из легалне, али по нама сасвим неумерене сече великих јавних предузећа, Србија Шуме, Војводина шуме, Србија воде, Воде Војводине, Путеви Србије... али и комуналних предузећа и локалне самоупаве. Правилници ових јавних субјеката омогућавају им понашање шумских газдинстава - "сеци колико хоћеш, сади када доспеш". Климатске политике, заштита земљишта и биодиверзитета, осетљивост екосистема, зелени заштитни појасеви... не примећујемо да су им баш приоритетне теме. Саде се углавном врсте са привредним потенцијалом а да се избегне осуда јавности али и трошак садње и одржавања, обнављање дрвореда ако се уопште ради, чини се добрим делом "сечом у главу" постојећих (скидање целе крошње).Фотографија: Еко_стража.
Не видимо међусекторску сарадњу ни са правосудним органима, који би по нама такође требало да се обуче за често, врло сложене доказне поступке. Правоснажна судска решења су један од главних показатеља ефикасности прописа и одвраћања од противправног понашања.
Проблематично нам је и финансирање спровођења Закона за које је предвиђено отварање једног радног места у Министарству и буџет за бруто годишњу плату од 2 мил. динара. И то су, колико примећујемо, сва буџетом предвиђена средства. Број извршилаца, по предлагачу је сасвим довољан и поред тога што се шумарској инспекцији знатно проширују надлежности. Наша је спознаја да је и до сада број шумарских инспектора био мали и недовољан, а да ће им проширење надлежности само смањити ефикасност поступања. Скромни финансијски ресурси за спровођење Закона не указују нам дакле, на озбиљну политичку вољу да се држава пуним капацитетом позабави озбиљним проблемом.
Ако "трупац добије печат", не значи да је дрво оправдано посечено. Као и код многих других предложених решења, закључујемо да у реализацији прописа није укључено довољно актера, нити довољно средстава. Такође нам све указује да се углавном тежи смањењу сивог тржишта промета огревним дрветом и новом извору за пуњење буџета, што по нама, није довољно за испуњење јавног интереса и зацртане сврхе доношења прописа. Стога, нисмо на жалост оптимисти да би пропис у предложеном облику могао донети видљиве помаке у процентима и квалитету пошумљености, нити у борби против климатских промена, нарочито не у већ "прилично ошишаној Војводини".
Извор насловне фотографије: дневни лист Данас.