РАСТИМО У ЗЕЛЕНОМ И ЧИСТОМ АМБИЈЕНТУ!

Подршка ЕПВ јубиларном 5. Зеленом фестивалу Дечије еколошке академије у Новом Саду.

"Ако не садимо, ако не заливамо, ако неумерено сечемо, Војводина ће се осушити и претворити у пустињу, из које ћемо морати да се иселимо и у којој ће моћи да живи само пустињски народ, попут бедуина. Ако при томе не рециклирамо, ако смеће разбацијуемо, ако нам депоније расту, смрде и трују ваздух, онда ту ни пустињски народ неће опстати", сложише се деца на крају радоница, које одржасмо за прваке и трећаке из неколико новосадских школа у оквиру Зеленог фестивала.

Зашто децу плашите? Какве су то апокалиптичне визије... спочитаће нам неко. Али зар губитак летине због града, суше, ћелијске олује... није за многе била апокалипса која га је довела до ивице егзистенције!? А шта се с њима даље дешавало када им помоћ месецима није стизала? Или кад субвенције месецима касне за ратама кредита? Животни понор!

Па да наставимо. И тако схватише деца такође, да је добро и лековито понекад дрвеће загрлити, осетити снагу и сокове који кроз њега струје, осетити заштићеност, блискост и разумевање. Зар то и са људима није исто? Развити емпатију према живим бићима у раном узрасту, посебно према онима без којих не би смо дисали, без којих не би смо имали кишу, хладовину, воће, сокове...

Хоће, рекоше, пазићемо и где им лопта лети - "Опрез саднице у близини!" Са боцама ПЕТ-а ће саднице заштитити од тримера, али и од "коза и оваца, кад оду код баке на село". Испразниће такође лименке до краја а потом их угазити, да их стане више у камион за фабрику рециклаже. Чепове већ одавно сакупљају за инвалидска колица. И картон се канда не баца, јер се од њега праве баш згодне и корисне ставари. Завириће понекад и у канту за смеће да провере са учитељицама, "јел баш све да се баци?"...

Да, ови малишани су у правом добу за обликовање одговорних особа. Ту још нема фолирања, искреност исијава, овде се на добро узвраћа загрљајем.

Било је право задовољство бити део Зеленог фестивала, једне лепе приче, која је прерасла корисну градску традицију, коју би и градски оци могли помоћи. Пријатно окружење, потпуна посвећености и професионалан однос Дечије еколошке академије (ДЕА), створили су стандард за унапређење еколошке свести школске деце. Многе су школе у Новом Саду стога схватиле да је добро мало прошетати децу до популарног "Старлија", изиграти их и освежити причама о неговању природних вредности.