Имајући у виду уочене слабости у примени Закона о водама у делу мониторинга над квалитетом отпадних вода које загађују Велики бачки канал, предлажемо и захтевамо:

1. Да се укине систем накнада за испуштање отпадних вода и да се Правилник о садржају штетних материја у водама почне стриктно примењивати;
2. Да се успостави систем редовног обавештавања јавности о резултатима анализа систематског праћења квалитета површинских вода у Републици Србији, складно Закону о доступности информација од јавног интереса;
3. Да се редовне и периодичне контроле квалитета индустријских и комуналних отпадних вода, као ефлуента и генератора загађења природних водотокова, употпуне са ванредним контролама у деловима хидролошког система Републике Србије где постоји оправдана сумња у кршење Правилника о садржају штетних материја у води.
Образложење:
1. Успостављени систем “плати па загађуј” ствара конфликт у примени Закона о водама и поништава примену Правилника о садржају штетних материја у водама. Он такође смањује инвестициону способност загађивача у отклањању проблема које сами генеришу. Основано сматрамо да је тај систем у прошлости извукао средства из нашег краја “с којима се могао прокопати нови бачки канал”. Стање на терену потврђује његову неефикасност. “Упозори, дај рок, затвори” – “каже закон” и то је оно што очекујемо да ради инспекција у нашем, крајње загађеном амбијенту!
2. Оправдано сматрамо да је недостатак транспарентности у информацијама о квалитету  површинских вода у делу Великог бачког канала у великој мери допринео да проблем загађености овог водотока ескалира до нивоа, пре свега велике државне срамоте. Скривање од јавности стварног стања и недостатак званичне информације и поред очигледне аномалије, створио је, по нашој основаној сумњи, повољан коруптивни амбијент у односима загађивача и надлежних служби у надзору и контроли. Хоћемо да знамо садржај органских и неорганских материја у отпадним водама, “а при томе да не правимо вратоломије”!
3. Сматрамо да термини контрола квалитета отпадних вода морају бити чешћи и непознати загађивачима. Основано сумњамо да то није случај, те да се дешава да загађивачи данима испред “визите”, зауставе своја постројења и тиме “припреме чисте узорке”. У околностима повећаних накнада, рачуница им је сасвим јасна, те додатно потврђује наше закључке о бесмислености накнада.

Допис достављен и:
1.    Министарству за науку и заштиту животне средине, министру Александру др. Поповићу
2.    Дирекцији за воде, директору Николи др. Марјановићу;
3.    Одељењу водопривредне инспекције у Новом Саду, начелику Душану Јовановићу;
4.    “Водама Војводине”, директору Браниславу Радановићу;
5.    Светској банци, Европском форуму, Савету европске комисије.
6.    Јавности.