Ваша размишљања да се ове године “ЦРНИ ЛИСТ” “прилепи” загађивачима Великог бачког канала, наилази код нас на подршку и одобравање, имајући у виду потенцијалну медијску пажњу и позитивне ефекте које би ова негативна промоција донела.
Наша логистика овој активности садржала би аргументацију која би образложила такву једну одлуку.

Наиме, на овако релативно малом простору загађења, који се протеже кроз три мале војвођанске паланке Црвенка, Кула и Врбас (~70.000 становника), десетак загађивача Великог бачког канала достиже са својим “отпадним излучевинама” двомилионски Београд!
Сам ток загађивања започиње у Црвенки из тамошње прехрамбене индустрије и спроводи се латералним (помоћним) каналима до врбаског шлаиса (преводнице), купећи успут кулске отпадне воде а онда и врбаске. Испод врбаске преводнице ти помоћни канали се уливају у главни – Велики бачки канал претварајући га у једну огромну клоаку са ~400.000 тона отровног муља.
Од тог места па низводно 6 километара, канал практично не постоји. Дубина “воде” од предвиђених 2,5 до 3 метра, спала је на 20 до 60 сантиметара, уз појаву муљних острва и просечно сужење канала од 50-70%. Шест километара овог такозваног водотока с правом се сматра најзагађенијим водотоком у Европи.
Статистичка истраживања наших локалних лекара специјалиста (др. Роквић, др. Миловић) показала су да је у непосредној близини канала (неколико стотина метара) – појава канцерогених обољења међу локалним живљем, за 50% већа него било где у Војводини, која је ионако натпросечно угрожена овим обољењима (примена пестицида на пољопривредним земљиштима, лош квалитет пијаће воде, аеро-загађења,...).
И најзад, као врхунац лицемерја прехрамбених фирми - загађивача, налазимо у њиховој промоцији “здравствено безбедне хране” – у овако отровном окружењу!
И поред свега горе наведеног и нескривеног задовољства којег би код нас изазвала додела “Црног листа” овим фирмама, желимо вам скренути пажњу на једног другог претендента на ову неславну титулу, који би у ствари био наш фаворит: Републичка водопривредна инспекција.
Обзиром на ваше изворе финансирања, не мислимо да би у овом моменту наш фаворит победио на овом “такмичењу”, али ћемо ми, како смо већ навикли, рећи оно што се рећи мора – па вама на вољу!
По Закону сваки производни објекат мора добити Дозволу за рад тј. Употребну дозволу. За њу се мора прибавити низ сагласности, међу којима је и Водопривредна сагласност
Да би се добила водопривредна сагласност, морају се имати одређене гаранције и то кроз Пројектну документацију, техничко-технолошку документацију и производно радну документацију – да се све отпадне воде (и технолошке и фекалне) пре испуштања у реципијент (канал) третирају, а ефлуент (отпадне воде) испуњава услове МДК скале (горње вредности штетних материја по врстама).
“Већина фирми загађивача годинама функционише без Водопривредне сагласности”!
Закон налаже да инспекцијске службе редовно и периодично врше прегледе којима контролишу да ли се испуњава Правилник о опасним материјама у водама, а у случају неиспуњавања или пријава акцедентних ситуација – морају реаговати одмах!
Уколико надлежни инспектор утврди неправилности у раду и/или недостатак валидне документације о квалитету ефлуента, подноси пријаву. Зависно од тежине, може бити прекршајна или кривична и за предузеће и за одговорно лице.
Зависно од тежине инцидента, изричу се различите мере, али оне обавезно значе да се недостаци морају отклонити – до утврђеног датума, уз рад или у случају угрожавања здравља и живота радника, радне околине и животне средине, може се изрећи и мера заустављања рада.
Независна испитивања вода у латералним и главном каналу испод преводнице (ПМФ - Нови Сад) показала су да је квалитет вода “ванкласни” (познајемо 4 класе - I,II,III и IV, до II се може толерисати квалитет).
Закон, такође не познаје ситуацију да се може ПЛАТИТИ И ЗАГАЂИВАТИ (Еколошке таксе).
Дакле наш је закључак (верујемо и ваш) да је амбијент у којем су загађивачи чинили то што чине и данас, био такав да им је омогућавао комотност и крајњу бахатост. У том амбијенту, по нашој основаној сумњи - у потпуности је изостао надзор. Они који су морали да контролишу примену закона – први су га кршили!
И зато, “Црни лист” – инспекцији (ако може)! Уколико не, и прво је довољно (за сада).