Тим немачких научника, затим хрватски биолози Др Олга Јовановић, Горан Шафарек и еколог Миливоје Крвавац, са Департмана за Биологију и Екологију у Новом Саду, члан Еколошког Покрета Врбаса, одлазе на тромесечну експедицију у срце Индијског океана. Истраживачи ће боравити на Андаманском и Ментаваи архипелагу, надомак Суматре, области недавно погођеном разорним земљотресом.

Пажња истраживача биће усмерена на крошње високих стабала тропских шума и на живи свет сакривен у њима. Рад изискује пењање на двадесетак метара висине, у крошње опасане епитфитним биљкама, где се претпоставља да обитавају бројне, за науку непознате врсте. Услед великог биодиверзитета, живи свет џунгле преселио се на више спратове, те је у потпуности непознато каква створења егзистирају на поменутој висини.

Андамански архипелаг

Географска удаљеност ових острва била је својеврстан благослов за опстанак једне од последњих тачака нетакнуте природе на планети, неинфицирана туризмом, што због високог степена заштите, што због многобројних заразних болести.

Оно што је несвакидашње за џунгле Андаманских острва је да су насељене неким од најпримитивнијих и најизолованијих људских заједница планете, која су, што је шокирало јавност, ослушкујући природу, готово у потпуности избегла смртоносни цунами, који је запљуснуо овај мистични архипелаг 2004. године. Утврђено је да племена Андаманских острва чувају најстарији људски геном на планети, јер су пре око шездесет хиљада година прешли из Африке у тај део Азије, не мењајући своје место боравка све до данас. Почетком 1998. године остварен је први значајнији контакт са племенима, након чега се њихов број лагано смањује, услед непостојања имунитета на најобичније болести савременог човека, као што су богиње или жутица.

Каква је интеракција човека и природе у овим забаченим деловима света и шта се скрива високо у крошњама тропских стабала, биће предмет изучавања ове научно-истраживачке експедиције.

Иначе, истраживачки тим је до сада забележио значајне резултате, хрватски биолози су током трогодишњег истраживања открили десетак нових врста на Мадагаскару а Крвавац је већ обишао добар део тропских кишних шума планете, учествујући и у пројекту National Geographic, на Шри Ланци протекле године.

Обзиром на тамошње услове живота, даљину и ризик којем се истраживачи излажу, овај тим се слободно може  назвати и експедицијом одважних. Документарни серијал, који ће настати као резултат научног истраживања, имаћемо прилику да видимо на телевизији већ у првој половини наредне године.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*