|
У Врбасу, 26.09.2008. ЛИЦЕМЕРНО СЛЕПИЛО ВИТАЛА! „Ми нисмо одговорни за инцидент на Великом бачком каналу“. Одговор је „Витал“-а на наше основане и видео-материјалом поткрепљене оптужбе. Напредујемо. Великим и јаким до сада је било довољно просто игнорисање грађанског незадовољства, а сада одједном почаствовани смо и демантијем. Празно и неубедљиво али „укњижено“.
Ми вама па ви нама и крај“!? Е па није крај. Ово није пинг понг партија. Овде су људски животи у питању (рибљи су одавно скинути са дневног реда)! Овде, дакле неко добро не види, па да мало „скинемо диоптрију“! ОД ПРИМАТА ДО СУНОВРАТА Ред је да објаснимо грађанима какво то постројење за пречишћавање има „Витал“ и како је могуће поред њега да се дешава оно у чега су се грађани небројено пута уверили прелазећи „Виноградски мост“ (изнад виталовог испуста отпадних вода). 
Крајем 1986. године тадашње руководство „Витал“-а изградило је постројење за примарно пречишћавање отпадних вода (ППОВ), прво те врсте у региону. 1987. године одобрен је технички пријем. У том времену „виталовци“ су били пионири свести о потреби заштите животне средине и третмана својих отпадних вода. Међутим, током 90-тих „Витал“ улаже 30-так милиона тадашњих марака у проширење техничких капацитета и допуну свога асортимана производа, између осталог изградњом погона мајонеза и кечапа. Погон биљних масти и маргарина проширује се и допуњује новим линијама. Стари „ренопак“ (погон старе пластичне амбалаже) замењује се са знатно напреднијим тетра-бриком а 1997. године изградња погона пет амбалаже, омогућава вишеструко повећање капацитета производње јестивог уља. Подршку новим прерађивачким капацитетима чини и доградња силоса за пријем сунцокрета. Како је, дакле, изградња и проширење капацитета, те допуна карактера производње новим производима, утицала на третман отпадних вода. Погон прераде отпадних вода доведен је до својих граничних вредности. За његов несметани рад у новим околностима већих оптерећења, била је неопходна и већа технолошка дисциплина, што подразумева прецизну усклађеност са процесом производње. Ово је нарочито било битно у моментима покретања производње после већих пауза (празници, ремнонт...) а у налету „плимног отпадног таласа“. Сам ремонт подразумевао је и чишћење цевовода, посуда, силоса, што је доводило до знатног, додатног оптерећења ППОВ са масним талогом и хемикалијама за чишћење. Поуздано знамо да се дешавало пуцање дотрајалих цевоводи испод великих стационарних цистерни са сировим уљем или масном киселином изазивајући велику материјалну и еколошку штету. Ово је узроковало зачепљивање канализационих водова, који су се морали премоштавати новим. Не верујемо да неко у „Витал“-у детаљно познаје интерну канализациону мрежу. У таквим околностима основано тврдимо да је долазило до преливања колекторских базена при чему се сирова отпадна маса директно уливала у канал. Овакво стање траје и данас. Сматрамо, додуше, да највише руководство „Витал“-а често није ни знало за такве акциденте, због њиховог прикривања од стране одговорних шефова нижег ранга (у бојазни од казне). Постојање оваквих околности никако не може оправдати најодговорније особе у овој фирми и нарочито њеног власника. Прави газда мора знати шта му се дешава у дворишту – „нарочито када из њега извире гадост и отров“. Посебну тежину овоме даје чињеница да од промене власништва ове фирме осим „бруталног исисавања људских и технолошких ресурса“, није уложен ни један динар у освежење производње. А улагања у заштиту животне средине, и поред постојања референта за животну средину, чини нам се, „власнику нису ни у малом мозгу“. Уосталом, „чему средину штитити кад му ни људи нису много важни“! „Витал“ као и многе фирме у саставу „Инвеј“ корпорације, постао је синоним за људску тортуру. Сто година достигнућа радничког покрета нестало је једним потезом пера. Али робље и прљавштина не могу бити прикривени „златним сунцокретом“! Стога, не очекујемо много напретка у свести руководства ове фирме, осим можда, драги грађани, ако се мало не замислите у маркету, пред рафом са виталовим производима!? Шта уствари плаћате и добијате од свог новца? МОЖЕ ЛИ БИТИ „ЗДРАВЕ ХРАНЕ ИЗ ОТРОВНОГ ОКРУЖЕЊА“!? Прегледа: 229
|