У Врбасу, 22.08.2008.

УКУСИ, МИРИСИ, БОЈЕ – ИНДИЈА И ШРИ ЛАНКА

У петак вече, 29.08.2008. године, изложбом фотографија, „Укуси, Мириси, Боје – Индија и Шри Ланка“, апсолвент Департмана за Биологију и Екологију у Новом Саду и члан савета Еколошког покрета Врбас Миливоје Крвавац, представио је резултате своје тромесечне експедиције на Шри Ланци и у јужној Индији, где је радио као асистент истраживач у пројекту међународне организације за заштиту природе „Rainforest Rescue International“, која је фондирана из друштва National Geographic и која је имала за фокус испитивање најугроженијих врста водоземаца овог тропског острва у средишту Индијског океана.

Он нам преноси нека од својих занимљивих искустава која је доживео боравећи у срцу трећег света као и резултате њиховог научног рада.

- Мој долазак у грађанским ратом захваћену Шри Ланку обећавао је само ризик. Први дан након доласка на острво сам по први пут у животу приведен, јер сам у муслиманском градићу Weligama фотографисао железничку станицу која је сматрана потенцијалном метом Тамилских Тигрова, те су ме двојица полицајаца спровела у малу, џунглом опасану полицијску станицу. Тридесет минута нико од надлежних није разговарао са мном, већ су ме подозриво гледали и о нечему разговарали. Одједном су ме питали да ли подржавам Тамилске Тигрове и да ли сам дошао да припремим терен за њих. Одговорио сам им врло кратко да сам дошао из разлога, што учествујем у испитивању популационе екологије нижих кичмењака кишних шума Шри Ланке, те да очекујем долазак надлежних људи са којим одлазим на Институт „Rainforest Rescue International“.

Након многих провера и телефонског позива који је уследио од истраживачког института на коме требам да боравим, пуштен сам уз претходну контролу свог видео и фото материјала који сам направио за то преподне и упозорен да је за мене најбоље да фотографишем „искључиво у џунгли“ и да избегавам јавна места, јер западњаци потпомажу LTT (Lanka Tamil Tigers), те су на мети државне војске и полиције. Међутим, иако су становници Шри Ланке под непрестаним притиском због потенцијалне опасности све чешћих бомбашких напада, осмех на њиховом лицу говори све. На Шри Ланци, стрес као болест савременог доба, не постоји и то је „Срећно острво“. Такође, то је једина држава у јужној Азији у којој је званична религија будизам.

- Боравак на Шри Ланци изискивао је пре свега велику пожртвованост и знање. Око три  месеца сам провео само у џунгли. У појединим сегментима експедиције када смо прелазили више десетина клиометара кроз прашуму, далеко од института, спавали смо дословно на отвореном у врећама, гумом зачепљених ушију и затворених уста.

Издржао сам пијавице, комарце, константан пиринач, стомачне инфекције а ни сам не знам како, ваљда сам све то компензовао новим стварима која сам учио у науци. Физичких опасности у џунглама Шри Ланке нема али се треба пазити онога што човек не види а то су управо потенцијалне заразе које преносе инсекти и пијавице. Након уједа тропских пијавица човек крвари сатима услед антикоагуланта који бива убризган уједом. И тако готово сваки дан, те је након вишемесечног терена моје тело постало прилично исцрпљено и готово цело изуједано а насупрот тога, ум изоштрен и појачан на максимум.

Обзиром да је 95 процената кишних шума Шри Ланке неповратно посечено и да су плантаже чаја, гуме и уљане палме завладале, шуме су готово изгубљене и острво је у потпуности ошишано. Чај је највећи проблем јер успева готово свуда а то је и сигуран и чист новац локалном живљу, те се затварају очи испред приоритета заштите кишних шума.

Од око 120 регистрованих врста водоземаца колико насељава Шри Ланку, чак половина је у некој од категорија угрожености, 19 врста је већ неповратно изумрло а преостала станишта других врста се постепено смањују. Та станишта су искључиво примарне и секундарне кишне шуме у југозападном делу острва, којих је преостало око 5 процената и сачињени су из неколико мањих фрагмената или џепова. Идеја пројекта, који је фондирао National Geographic, је да се управо ти мали делови прашуме споје у једно компактно станиште, изградњом природног коридора аутохтоне флоре Шри Ланке и оспособи контакт изолованим популацијама водоземаца, те омогући флуктуација гена и спречи њихово изумирање.

Пројекат ће да се развија у наредних неколико година јер је од око 20 км коридора до сада обновљено тек 7 км а ситуација је на несрећу још гора из разлога што земљиште кишних шума одбија сарадњу, сиромашно је нутријентима, јалово и врло често загадјено различитим пестицидима, те ће за многе неотпорне врсте водоземаца тај процес обнове и ревитализације доћи исувише касно.

- Међутим, оно што је било апсолутно неочекивано за наш тим јесу две врсте жаба из рода Philautus, чија се физиономија и морфологија није подударала ни са једном познатом врстом, те је приступљено детаљној анализи морфо–анатомских карактера уловљених животиња. Обе врсте су пронађене на истом локалитету, Hiniduma планинском масиву, сличне су величине од око 1 цм и обе су нове и непознате за науку. Њихов званичан опис тек следи након детаљне ДНК анализе и дистрибуције популација новооткривених врста и управо то задовољство страствених природњака, да у времену стрмоглавог изумирања нижих кичмењака пронађу нове врсте, не може заменити ни подстаћи ни једна друга ствар.

Након Шри Ланке, део тима, који сам и ја сачињавао, наставио је пут за јужну Индију у државе Керала и Карнатака да би се упознао са стањем популација аналогних врста за Шри Ланку као и неких само Индији својствених екосистема кишних шума. Одлазак у Индију ми је донео велике промене јер је човек у њој у константном судару са самим собом и непрестани наилази на ствари које је у овом свету глобализације немогуће било где другде видети.

Додатне информације и фотографије можете преузети на сајту: www.milivoje-krvavac.iz.rs

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*