У Врбасу, 15.07.2008.

ДРЖАВА НЕМОЋНА, ИЛИ...?

На иницијативу Еколошког покрета Врбаса, а у заједничкој организацији са Општинским већем СО Врбаса, данас је одржан Округли сто „ВРБАС БЕЗ ДРОГЕ“.

Овом скупу присуствовали су и активно учествовали представници МУП-а Врбаса, врбaске адвокатске коморе, УГ за борбу против наркоманије из Новог Сада, неколико удружења грађана из Врбаса, директори неколико основних школа у Врбасу, представници Црвеног крста Врбаса и представници медија.

На крајње отворену дискусију фокусирану на смањење доступности дрогa, координацију и међусекторску сарадњу, искристалисан је генерални став да – „Тржиште дрога представља озбиљну привредну грану са интересима прожетим кроз, како приватни тако и јавни сектор. Стога држава Србија својим нерадом или лошим радом ово тржиште све више генерише и развија!“

Мишљења дискутаната ишла су у следећим правцима:

- Непостојање квалитетне националне стратегије продужава постојање лоше правне регулативе која генерише бахатост нарко дилера и корупцију у надлежним јавним службама.
Нпр.
   o Без присуства адвоката службена лица МУП-а не могу узети први исказ осумњичених за злоупотребу дрога (у даљем тексту осумњиченог).
   o Адвокати нису у законској обавези да по службеној дужности бране осумњиченог, осим по адвокатском кодексу, те се не ретко дешава да су „заузети“.
   o Локални судови немају надлежност да процесуирају осумњичене већ само окружни тако да налози по основаној сумњи за нпр. претрес, често долазе прекасно („роба“ се склони или уништи).
   o Непостојање специјализованог одељења или групе службених лица локалног МУП који ће се само бавити проблемом дроге, те скроман буџет који им је на располагању, осуђује локални МУП на таворење, те крајње скромне и незадовољавајуће резултате на овом, све више - круцијалном безбедносном пољу. Локални инспектори су „девојке за све задатке“. Дрога је, због комплексног процесуирања (или чак присутног личног интереса), често „последња рупа на свирали“ коју многи избегавају да притисну.
   o Изузимањем и заменом неких једињења која се користе у производњи опојних дрога, те дроге постају практично легалне ако Закон и поступајући правилници не прате те промене. Промене се нису десиле од 2005. па на нашем тржишту имамо практично легалан екстази (значи дилера можемо ухватити на делу са робом али га на суду не можемо осудити).

- Ситуација непостојања јасне државне стратегије, такође спречава издвајање озбиљнијих средстава за опремање надлежних органа, унутрашњу контролу, координацију, едукацију, истраживање и информисање.

- Постојећи нацрт Стратегије за борбу против дрога (од јула 2007.) фаворише у великом проценту фармацеутску индустрију и тиме без решавања проблема само сели профит другом субјекту (злоупотреба метадона – метадонска терапија, поприма све веће размере).

- Детоксикација наркомана коју у најбољу руку неке медицинске установе спроводе често су понижавајућa по лица која им се обрате и без дугорочних ефеката. Најчешће, медицински радници одбијају да се баве овим проблемом када им се појави на вратима.

- Не постоје валидне, доступне информације, нити базе података у овој области, од којих би се могло поћи у осмишљавање и реализацију квалитетних активности борбе против наркоманије.

- Тврда патријахална средина, попут Врбаса, без разумевања анатемише сваког ко покуша отвореније да реши свој проблем или проблем у својој фамилији (бивши наркоман нема шансе да се запосли). Ово за последицу има да посебно родитељи беже од суочавања са проблемом код свог детета (од срамоте).

- Породица је место где се одиграва најважнија едукација, али та иста породица је, као нуклеус друштва, готово нестала, те је у вртлогу борбе за егзистенцију неспособна сама да се носи са оваквим проблемом.
Општи је осећај учесника да никоме важном у овој држави није стало да се дроги стане на пут!

Дефинисана је прека потреба сихронизоване активности на локалу између актера различитих сектора – јавног, цивилног и приватног са лицима добре воље и енергије за континуирани рад у овој области. Грађанска иницијатива мора наставити да покреће целу ствар а локална самоуправа је мора подржати ако желимо било какав помак у заустављању ове пошасти у околностима када се на државу не можемо ослонити.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*