У Врбасу, 04.02.2008.

ПОСЛЕДЊИ РАЈ ЗА ВОДОЗЕМЦЕ

На позив престижног америчког универзитета „ХАРВАРД“, Миливоје Крвавац, члан Еколошког покрета Врбаса, за неколико дана још једном ће кренути у међународну начно-истраживачку пустоловину, овога пута на острву Цејлон или Шри Ланку. Ово је велико признање за нашег члана, којим се још једном потврдило уважавње његовог раскошног талента у познавању херпетологије (науке о гмизавцима и водоземцима) и таксономије (научна класификација живих организама, еволуциона биологија).

Зашто Шри Ланка?

Двадесет први век је са собом донео тренд све убрзанијег нестајања живог света, те се Земља суочава са највећим изумирањима у својој миленијумској историји. Међу мноштвом различитих група, водоземци су најугрожнија категорија, те масовно нестају.
Изумирања се бележе свакодневно и ниједна друга група кичмењака није у тој мери угрожена. Од око 6000 познатих врста, чак половина је у некој од категорија угрожености.

Међутим, чини се да се природа потрудила да у неким својим „нишама“ сакрије и сачува мале изгубљене светове, који још увек одолевају свему што их угрожава.

У мраку облачних кишних шума Шри Ланке у протеклих пет година откривено је преко 100 нових врста водоземаца непознатих науци. То је највеће откриће кичмењака за науку у последњој деценији. Деведесетих година било је познато да Шри Ланку настањује свега 38 различитих таксона водоземаца. Сматрало се да је то коначан биланс, те је на истраживања батрахофауне (водоземаца) стављена тачка!

Међутим у протеклих неколико година дошло је до шокантних открића која су указивала на незамислив диверзитет ове групе кичмењака у кишним шумама овог малог острва.

Шри Ланка је проглашена за највећи амфибијски Hot-Spot (врућа тачка) услед огромног ендемизма (животни облици само у ограниченом географском подручју). Такође, је постављена за званични Hot-Spot у другим категоријама - у оквиру Западних Гата (Western Ghats – планински масив у Индији) заједно са јужном Индијом.

Међутим, острво се налази на самом челу глобалне биодиверзитетске кризе због чињеница да је на њему преостало свега 5% првобитних примарни кишних шума, тј од 16.000 км2 преостало је 750 км2, на овом сада већ “ошишаном” острву.

Међутим, оно што Шри Ланку раздваја од осталих земаља погођених масовним изумирањем водоземца је што овај синдром још увек није забележен на Шри Ланци, посебно изостанак погубне гљивичне инфекције Batrachochytrium dendrobatidis, и поред чињенице да су шуме готово десетковане током 20. века.

Да ли је број од 250 врста, уствари само део онога сто је некада насељавало ово острво или су животиње заиста успеле да се прилагоде агресивном нестанку потенцијалног станишта, иако то за већину водоземаца није карактеристично? Да ли је разлог то што 200 врста од 250 колико насељава Шри Ланку, припада Subfam.Rhacophorinae које имају директно развиће из јаја у крошњама тропског дрвећа, па су мање изложене уништењу у ниским фазама развића. Колико неоткривених врста обитава у горњим спратовима прашуме.

Одговоре на ова питања и многа друга покушаће да донесу чланови ове међународне експедиције у којој ће и Србија имати своју перјаницу.
Већ за десетак дана започеће систематично испитивање фаунистичког састава водоземаца јужне Шри Ланке и стања њихове популација у јединим влажним прашумама острва, на територији Синхарадза биолошког резервата, где се налази истоимени истраживачки институт од којег ће екипа добити неопходну логистику.

Спровести квалитетно истраживање уз поновно суочавање са тропским болестима, маларијом, колером а све у земљи окованој тероризмом и грађанским ратом прави је изазов за нашег Миливоја.

Одлазак и учествовање у предстојећој експедицији омогућила је брокерска кућа, M&V Investments (МК Group) из Београда, као званични пријатељ експедиције.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*