У Врбасу, 6.12.2008. 

МИНИСТАРСТВО БОЛЕСТИ

Повод нашем обраћању је епидемија жутице која већ дуже време хара Србијом, чије се праве размере, по нашој основаној сумњи, крију, а с друге стране избегава сегмент повезаности са загађеном животном средином.

Наиме, здравство у потпуности заборавља или само окреће главу са око 160 неусловних локалних депонија у земљи, са многоструко више дивљих депонија, загађеног ваздуха, земље, површинских и подземних водотокова, контаминиране пијаће воде... – „са прљаве и загађене Србије!“
„Као да чујемо, није Ваш ресор!?“ Па добро, где се онда највише коте сви ти вируси и бактерије – узрочници заразе, а они јесу Ваш ресор - сложићемо се!

Према резултатима истраживања Института за заштиту здравља у Новом саду („Здравствено стање становништва Војводине“ (2005.)) http://www.izzzns.org.yu/), инциденција становника Врбаса највећа је у Војводини (која је ионако натпросечно оптерећена разним полутантима)!
Можда су грађани Врбаса само пропустили пар лекција из домаћинства или грађанског (како је кога запало) о личној хигијени. И можда, само можда, Велики бачки канал – најзагађенији водоток у Европи, са тиме нема никакве везе. Такође, велики број неусловних постројења за третман отпадног материјала загађивача канала, вероватно, по званичном здравству, нема везе са здравственим стањем и угроженошћу радника а онда и осталих грађана наше регије.

У вези претходног Вас упућујемо на искуства и резултате истраживања шведског института за еколошку медицину - IMM из Стокхолма  (The Institute of Environmental Medicine, посебно његовог департмана – Каролински институт - http://ki.se/), који у мноштву радова својих стручњака, утврђује непосредну повезаност здравственог стања становништва са загађењем животне и радне околине. При томе препоручују својој Влади конкретне мере и активности за отклањање узрока који угрожавају или могу угрозити здравствено стање грађана.
У једном од тих истраживања – „Рад у станицама за пречишћавање отпадних вода – ризик по здравље!“ (www.miljomedicin.gu.se/forskiningsprojekt/projekt/proj18.html), утврђује се постојање микроскопских организама у погонима и црпним станицама  за отпадне воде, како у води тако и у ваздуху. Наиме, регистровано је постојање бактериолошке магле, која се удише од стране радника, настале спирањем масних наслага са зидова погона, шмрковима под високим притиском. Између осталог, она је садржала и активни Хепатитис А – који се могао утврдити међу радницима који су радили у оваквим постројењима, што се придодало лошој хигијени руку на радном месту. Зускин, (писац овог извештаја) описује како особе које се изложе утицају необрађених вода, могу показивати исте симптоме, који, поред осталог утичу на дисајне путеве и смањују FEV (Forced Expiratorisk Volym) вредности. Такође Вам препоручујемо линкове на следећим адресама:
http://oem.bmj.com/cgi/content/full/59/8/562#R9,
http://www.bhdani.com/arhiva/178/t17809.htm...

У сваком случају, обавештавамо Вас да је у нашој регији, евидентно постојање радних места ризичних по здравље а не покривених квалитетном ХТЗ опремом и едукацијом, те да, уз чисте руке, понекад ни то није довољно да се радници не приме на, рецимо, хепатитис А.

Дакле, екологија и медицина „руку под руку“, - ми то зовемо рад на превентиви. Повремене „превентивне акције“ нашег здравства на контроли крвног притиска грађана, шећера, анализама крви..., ипак су само утврђивање чињеничног стања, које код нас обично доводи до поразних спознаја и у крајњој линији „промовише нове болеснике“.

Сетите се летошње суше у Србији која је, између осталог, смањила ниво и проток површинских вода. Дубоко верујемо да „кажњени“ загађивачи који су узроковали помор рибе нису ништа посебно учинили. – Загађивали су уобичајено! Али мали проток воде и низак фактор разблаживања у рекама, повећао је коефицијент оптерећености органским загађењем, које је уништило кисеоник у води а онда и рибу. Концетрација патогених организама при томе, нагло се повећала и постала претња свима „који су се мували у близини“.

Жутица се по нама, полако рађала летос управо и из оваквих услова!
Слична ствар је и са помором рибе у Тиси, само обрнута. – “Tиса је текла уобичајено” а сенћанска шећерана је вишеструко повећала капацитете производње али и отпадних вода (уз велико присуство формалина). ‘Талијани су са 3-4 недеље, повећали кампању прераде шећерне репе на 3-4 месеца. Е па река то више није могла да прогута („па се ослободила и рибе и рибље млађи“). Мислите ли да ће последицe остати „само“ по рибљи фонд (око 35 мил. динара х 10 година за обнову рибљег фонда)!? Нажалост последице изгледа неће осетити само виновници овог акцидента а изгледа ни оног пре неки дан у Црвеначкој шећерани. -„Убише нам и горњи ток Великог бачког канала“!

Ми годинама машемо транспарентом: „ТHE FISH IS EXTERMINATED, WE ARE THE NEXT“.

Велики бачки канал је светски рекордер у коефицијенту оптерећености органским загађењем који је у Врбасу 1000 пута већи него Дунава крај Београда. Код нас одавно рибе више нема а и народа је све мање! Желимо, поштовани министре, информацију о узроцима смртности врбашана у минулој деценији. Годинама безуспешно покушавамо да дођемо до ових података. Незванично нам стижу информације да смо по много чему, без премца у републичком врху (канцерогене, кардио-васкуларне, заразне... болести). Можете ли нам помоћи око овога? Хм!

Mорамо вам зачас скренути пажњу и на апокалиптични пејзаж врбаске, али и већине осталих српских депонија, које, гледајући кроз призму нашег здравства, „никако не могу бити предмет подршке превентивној борби за здравље становништва“. Ко још, рећи ћете, походи депоније (осим наравно комуналаца, рома и понеког „залуђеног природњака“ - али они се ваљда не рачунају). Стога, треба ли да не верујемо својим очима, када опазимо ројеве инсеката који просто прекривају огромне количине разног органиског отпада у распаду. Па онда, откуда толико керова, мачака и птица на сметлишту? Богат мени наравно! Али, хвала богу, „све те прљаве рилице, шапе и кљунови“ никако не могу доспети до наших зашушканих грађана! Или...?!

Наравно, уважени, део сметлишта је мање-више увек крај нас, или на нама, али свакако у близини - ваљда ћемо се сложити с тиме!
До сада, колико памтимо, српска здравствена заштита са овим није хтела да има никакве везе (туђ ресор, наравно). Мишљења смо стога да, у условима крајње загађености животне средине, наше здравство са својим људским и техничким капацитетима, коначно мора успоставити карику са заштитом ово мало преостале природе. У потпуности смо уверени да би заједничка стратегија и акција 3 ресорна министарства - заштите животне средине, пољопривреде, водопривреде и шумарства и вашег, донела сасвим нови квалитет у здравственој слици грађана Србије. А тек масовни и омладински спорт – „Ни здравог тела па ни духа, без чисте воде и ваздуха!“, па болести сиромаштва, где смо просто рајска земља. Али о овоме неки други пут.

За сада, сматрамо, да нам се здравство готово искључиво бави последицама, тј. болести. Можемо се са овим сложити, а и не морамо, али ваша статистика управо говори да је пацијената, тј. болесних, из године у годину све више (http://www.nin.co.yu/2000-05/04/12562.html). А однос лекара према пацијенту у просеку је све гори, нарочито у провинцији (попут наше). Као да се утркују који ће се више наругати Хипократу! Пацијент се све више претвара у статистичку бројку.

Постајемо дакле, све више једна болесна нација. А више болесника, наравно – више потрошача разних лекова. Питамо се стога, да ли је наше здравство постало само једна велика фармацеутска испостава! Па где је ту човек, здравље пореских обвезника? Овакво српско здравство све мање оправдава своје постојање, а вашој институцији ускоро ће више приличити наслов: „МИНИСТАРСТВО БОЛЕСТИ“!

У старој Кини цареви су слали лекаре у кинеска села, како би осигурали „цару царево“ (порез, храна и здрава војска, кад устреба). Ти лекари су живели и радили уз принцип: „здрав сељак – сит лекар!“ Лечили су сељаке, али им и помагали да буду продуктивнији у пољопривреди.  Морали су поред своје традиционалне медицине знати све о узгоју житарица, временским приликама, астрологији, занатству, па и о здравом животу. Казна за неуспех увек је била иста и колективно се подносила - глад!
Колико би наших лекара по том принципу остало сито!?

Поштовани министре, са овим писмом од Вас не очекујемо много, тек мало свести да у овој земљи постоји и „друго мишљење“. Мишљење мноштва људи у нашем крају, који са здравством није задовољно, а иду избори!

Очекујте нас поново,

Живели!

Достављено:

- Председник Републике – Борис Тадић
- Потпредседнику Владе РС – Божидару Ђелићу
- Министру за екологију и заштиту животне средине – др. Саши Драгину
- Министру за пољопривреду, шумарство и водопривреду – др. Слободану Милосављевићу
- Ресорним покрајинским секретаријатима
- Амбасадама – САД, Немачке, Шведске, Чешке, Норвешке, Холандије, Велике Британије...
- ЕАР, РЕЦ, УНДП, ОЕБС, Светској банци, Шведска хуманитарна организација - СИДА, Норвешка народна помоћ, Канц. европске комисије...
- Медијима
- и још по некоме.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*