У Врбасу, 01.12.2007.

ШТА ОМЕТА ЧИШЋЕЊЕ ВЕЛИКОГ БАЧКОГ КАНАЛА?!

На иницијативу Еколошког покрета Врбаса, 30.11.2007. године у просторијама ЈП „Вода Војводине“ одржан је састанак на тему Великог бачког канала. Састанку су присуствовали Шеф одељења за заштиту вода г. Стева Радин и Драгана Керавица, Шеф службе за маркетинг и односе са јавношћу ЈП „Вода Војводине, уз представнике Еколошког покрета Врбаса – председника Ратка Ђурђевца и члан Савета покрета у области водопривредне делатности г. Момчила Рајковића.

Тема састанка била је:

1. Штетност коришћења формалина у шећеранама;
2. Коришћење недозвољених средстава за прање прање у врбаској прехрамбеној индустрији;
3. Негативни аспекти концепта прикључивања врбаске и кулске индустрије на Централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Врбасу (ЦППОВ) и
4. захтеви Еколошког покрета Врбаса за минималним предусловима за почетак измуљавања канала на потезу кроз град Врбас.

Објављујемо пренесене спознаје и ставове Еколошког покрета Врбаса, који су, уз забринутост, пренети представницима ЈП „Вода Војводине“.

1. Формалин је 37% раствор формалдехида, који је први члан хомологног низа алдехида. Као и сви алдехиди лако се уграђује у ћелијске структуре где денатуришу протеине. Ово производи његово мутагено, тератогено и канцерогено својство. – Простије речено: формалин је ОТРОВ!

Најчешће се користи као фиксатив у облику 4% раствора за очување биолошких материјала, те као дезинфекционо средство и већ се 20-так година у свету избацује из употребе. Зашто?

Доказано је да формалин доводи до алергија и астме реактивних хиперплазија вишећелијских структура. Што је најгоре, дугорочно узрокује појаву тумора носа, синуса, ждрела и мозга (извор: www.serbiancancer.org/rak/49rak2003septembar.pdf). Више о формалину на сајту америчког токсиколошког програма:http://ntp.niehs.nih.gov:8080/query.html?col=005main&qt=formalin.

Шећеране га користе у огромним количинама (по нашим спознајама више десетина па чак и до 100 тона по сезони прераде шећерне репе) и то као дезинфекционо средство за посуде и цевоводе, а по нашој основаној сумњи и за бактерицидно очување репе. Шећеране су законски обавезне да пријаве све набављене количине формалина надлежним државним органима, што по нашим спознајама не чине. Испуштањем отпадних вода део формалина одлази у Велики бачки канал а део који остане на таложним пољима, угрожава подземне воде. По нашим спознајама, формалин је један од узрока великог помора рибе у Тиси од стране сенћанске шећеране. Код нас је риба побијена давно, па не можемо направити паралелу.

2. Међу најчешћим недозвољеним средствима за чишћење и одмашћивање, загађивачи Великог бачког канала користе масну или каустичну соду (натријум хидроксид), која је веома опасна, отровна и нагризајућа супстанца, која изазива иритацију слузокоже ока и горњих респираторних органа. Такође се користе и супстанце на бази хлора, које у контакту са мастима творе врло опасна и канцерогена једињења. По нашим спознајама готово сви загађивачи масовно користе ове супстанце за прање и одмашћивање посуђа и погонског простора.

Сматрамо да надлежне инспекције (еколошка и санитарна), не врше довољно контролу у овој области. Без отклањања ових навика загађивача, чишћење Великог бачког канала неће имати много смисла.

Штетним ефектима по ове две тачке прво су изложени радници на чишћењу и одржавању у фирмама загађивачима, те позивамо синдикате ових фирми да провере истинитост наших навода и заложе се за своје чланство.

3. Већ дуже времена Еколошки покрет Врбаса сматра да је прикључење фирми загађивача Великог бачког канала („Карнекс“, „Витал“, „Истра“ и „Етерна“) на ЦППОВ, велика грешка. Искуства са сомборског постројења за пречишћавање отпадних вода, потврђује наше ставове.

Наиме, цена по кубику отпадних вода, које се наплаћује од сомборких загађивача, била би довољна да се прикупе средства с којима би сваки загађивач за пет година био способан, да самостално и у потпуности пречисти своје отпадне воде. Редовна обавеза плаћања прилично скупих услуга пречишћавања, наводи загађиваче да избегавају ову своју обавезу, кад год је то могуће.

По нашим спознајама, неки сомборски загађивачи део својих обавеза успевају да избегну, на начин да су направили „бајпас“ за своје отпадне воде, прикључивши их делом на атмосферску канализацију. Основано сумњамо да је то у више наврата радила сомборска уљара, кафилерија и фабрика акумулатора, што је узроковало загађивање Великог бачког канала и помор рибе у горњем току. Само сомборско постројење за пречишћавање отпадних вода, претрпело је више пута велике штете у налетима огромних количина непрерађених отпадних вода од фирми загађивача, које су им при том зачепиле цевоводе, на по више од месец дана. У том случају нису били у могућности да прераде сву приспелу отпадну воду, те су је директно избацивали у канал, што им је затим, наравно, наплаћивано од стране ЈП „Вода Војводине“. То је произвело додатни трошак буџету Сомбора и њиховим пореским обвезницима.

Сва ова искуства нису узета у обзир при изради концепта прераде отпадних вода у Врбаској и Кулској општини, преко јединственог ЦППОВ, што може обесмислити огромну и по нама непотребну инвестицију, која већ предуго одлаже почетак чишћења Великог бачког канала.

4. Представници Еколошког покрета Врбаса изнели су захтев „Водама Војводине“ за применом свих европских стандарда заштите становништва и животне средине, пре покретања активности чишћења Великог бачког канала а поведени искуством неуспеле акције чишћења 2000-те године.

ЗАКЉУЧЦИ И ДОГОВОР:

Представници ЈП „Воде Војводине“ прихватају реалност тврдњи Еколошког покрета Врбаса по Тачки 1., те ће у наредном периоду у своје редовне контроле квалитета отпадних вода врбаске и црвеначке шећеране, убацији и учешће формалина. Такође се сугерише да се анимира санитарна и водопривредна инспекција у чијој директној надлежности су теме из тачке 1. и 2. Снажан допринос решавању ових проблема могла би да да и медицина рада.

Оцењено је реално могућим појављивање назначених проблема по Тачки 3. а везано за функционисање врбаског ЦППОВ. Еколошки покрет Врбаса наговестио је јавну кампању по овом питању.

ЈП „Воде Војводине“ већ су покренуле израду Студије о процени утицаја на животну средину и студије оправданости којима ће се дефинисати:

- техничка решења начина измуљења исталоженог муља;
- начин и место депоновања муља и
- метод ремедијације депонованог муља.

Еколошки покрет Врбаса, као заинтересована страна, биће редовно информисан о свим битним аспектима израде претходне студије.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*