Писмо из Малезије

Миливоје Крвавац се јавио са новим искуствима са Малајске експедиције.

Ево, вратисмо се са кратке експедиције, живи и здрави!

Hala Bala Wildlife Sanctuary је место о каквом сам, чини ми се одувек сањао. Чак сам размишљао да места попут ових постоје само у мојим сновима.

Ни трага људској активности, ни један обрис нечега што би указало на било какве промене или девијације у овом екосистему. Као да човек никада раније није боравио овде. Заиста сам се осећао као да сам управо открио ово место! Иначе је дефорестација на овом делу Малаје екстремна и плантаже гуме су апсолутно свуда. Људи су свуда продрли, да не помињем "бездушне и немарне" западне туристе ("у пар наврата сам пожелио да и сам бацим неку бомбу":-).

На спомен тигрова, ови моји се углавном слатко насмеју. Има их још на два места на Тајланду и на три у Малезији. У Hala Bala резервату, хвала богу, још увек живе.

Dipterocarpacea, Palmacea i Myrtacea су тако лепе да се човеку заврти у глави! HB је место које веома личи на рај (бар како га ја замишљам). Десетине водопада опасаних влажном тропском шумом, уобличени у раноразне егзотичне форме, а лептири,... невероватно. Зар уопште има потребе говорити о лептирима Југоисточне Азије.

За три дана спавали смо око 15 сати. Од два ујутро спавање, па буђење опет у пет како би смо видели кљунорожце и друге ранораниоце. Е да, видео сам и гибона!

Што се тиче херпетофауне имао сам среће (а како и не бих, прешли смо најмање 40 км кроз шуму). Забележио сам неколико различитих родова Rhachoporidae и доста Bufonidae. И стварно сам јако пуно научио. Ови људи су заиста невероватни. Било шта да их питам, никада не забораве да ми нађу одговор.

Иначе, последња нoћ у шатору је била незаборавна!

Негде око три ујутро, нисам могао да заспем. Вртео сам се по шатору и дозивао комшију, пар метара удаљеног асистента Капа (име му је Кап), који е дубоко спавао. У једном тренутку чујем јако шуштање лишћа и да се нешто брзо приближава! Замукао сам!

Пошто сам близу два метра висок, стопала су ми се забола у други крај шатора. Одједном нешто ме је шчепало за стопало и почело да вуче! Снажно сам тргао ногу и почео да дозивам комшију. Животиња се изгледа исто толико уплашила мојом виком и трзајем да је и сама одјурила у мрак.

Сигуран сам да није био тигар, али Макаки или Малајски медвед вероватно јесте. То је и Кап констатовао. Био сам избезумљен од страха. (Они који ме знају већ виде слику:).

До следеће писаније, све вас пуно поздрављам и шаљем позитивне вибрације.

Мили.

Напиши коментар
Име:
E-mail
Наслов:
Коментар:
Код:*