U Vrbasu, 01.12.2007.

Sastanak sa „Vodama Vojvodine“

 

FORMALIN – OTROV IZ ŠEĆERANA 

Na inicijativu Ekološkog pokreta Vrbasa, 30.11.2007. godine u prostorijama JP „Voda Vojvodine“ održan je sastanak na temu Velikog bačkog kanala. Sastanku su prisustvovali Šef odeljenja za zaštitu voda g. Steva Radin i Dragana Keravica, Šef službe za marketing i odnose sa javnošću JP „Voda Vojvodine, uz predstavnike Ekološkog pokreta Vrbasa – predsednika Ratka Đurđevca i član Saveta pokreta u oblasti vodoprivredne delatnosti g. Momčila Rajkovića.

Tema sastanka bila je:

Štetnost korišćenja formalina u šećeranama;

• Korišćenje nedozvoljenih sredstava za pranje pranje u vrbaskoj prehrambenoj industriji;
• Negativni aspekti koncepta priključivanja vrbaske i kulske industrije na Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu (CPPOV) i
• Zahtevi Ekološkog pokreta Vrbasa za minimalnim preduslovima za početak izmuljavanja kanala na potezu kroz grad Vrbas.
  

Objavljujemo prenesene spoznaje i stavove Ekološkog pokreta Vrbasa, koji su, uz zabrinutost, preneti predstavnicima JP „Voda Vojvodine“.

 1. Formalin je 37% rastvor formaldehida, koji je prvi član homolognog niza aldehida. Kao i svi aldehidi lako se ugrađuje u ćelijske strukture gde denaturišu proteine. Ovo proizvodi njegovo mutageno, teratogeno i kancerogeno svojstvo. – Prostije rečeno: formalin je OTROV!

Najčešće se koristi kao fiksativ u obliku 4% rastvora za očuvanje bioloških materijala, te kao dezinfekciono sredstvo i već se 20-tak godina u svetu izbacuje iz upotrebe. Zašto?
Dokazano je da formalin dovodi do alergija i astme reaktivnih hiperplazija višećelijskih struktura. Što je najgore, dugoročno uzrokuje pojavu tumora nosa, sinusa, ždrela i mozga (izvor: www.serbiancancer.org/rak/49rak2003septembar.pdf). Više o formalinu na sajtu američkog toksikološkog programa:
http://ntp.niehs.nih.gov:8080/query.html?col=005main&qt=formalin.

Šećerane ga koriste u ogromnim količinama (po našim spoznajama više desetina pa čak i do 100 tona po sezoni prerade šećerne repe) i to kao dezinfekciono sredstvo za posude i cevovode, a po našoj osnovanoj sumnji i za baktericidno očuvanje repe. Šećerane su zakonski obavezne da prijave sve nabavljene količine formalina nadležnim državnim organima, što po našim spoznajama, ne čine. Ispuštanjem otpadnih voda deo formalina odlazi u Veliki bački kanal a deo koji ostane na taložnim poljima, ugrožava podzemne vode. Po našim spoznajama, formalin je jedan od uzroka velikog pomora ribe u Tisi od strane senćanske šećerane. Kod nas je riba pobijena davno, pa ne možemo napraviti paralelu.

2. Među najčešćim nedozvoljenim sredstvima za čišćenje i odmašćivanje, zagađivači Velikog bačkog kanala koriste masnu ili kaustičnu sodu (natrijum hidroksid), koja je veoma opasna, otrovna i nagrizajuća supstanca, koja izaziva iritaciju sluzokože oka i gornjih respiratornih organa. Takođe se koriste i supstance na bazi hlora, koje u kontaktu sa mastima tvore vrlo opasna i kancerogena jedinjenja. Po našim spoznajama gotovo svi zagađivači masovno koriste ove supstance za pranje i odmašćivanje posuđa i pogonskog prostora. Smatramo da nadležne inspekcije (ekološka i sanitarna), ne vrše dovoljno kontrolu u ovoj oblasti. Bez otklanjanja ovih navika zagađivača, čišćenje Velikog bačkog kanala neće imati mnogo smisla.

Štetnim efektima po ove dve tačke prvo su izloženi radnici na čišćenju i održavanju u firmama zagađivačima, te pozivamo sindikate ovih firmi da provere istinitost naših navoda i založe se za svoje članstvo.

3. Već duže vremena Ekološki pokret Vrbasa smatra da je priključenje firmi zagađivača Velikog bačkog kanala („Karneks“, „Vital“, „Istra“ i „Eterna“) na CPPOV, velika greška. Iskustva sa somborskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, potvrđuje naše stavove.

Naime, cena po kubiku otpadnih voda, koje se naplaćuje od somborkih zagađivača, bila bi dovoljna da se prikupe sredstva s kojima bi svaki zagađivač za pet godina bio sposoban, da samostalno i u potpunosti prečisti svoje otpadne vode. Redovna obaveza plaćanja prilično skupih usluga prečišćavanja, navodi zagađivače da izbegavaju ovu svoju obavezu, kad god je to moguće.

Po našim spoznajama, neki somborski zagađivači deo svojih obaveza uspevaju da izbegnu, na način da su napravili „bajpas“ za svoje otpadne vode, priključivši ih delom na atmosfersku kanalizaciju. Osnovano sumnjamo da je to u više navrata radila somborska uljara, kafilerija i fabrika akumulatora, što je uzrokovalo zagađivanje Velikog bačkog kanala i pomor ribe u gornjem toku.

Samo somborsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, pretrpelo je više puta velike štete u naletima ogromnih količina neprerađenih otpadnih voda od firmi zagađivača, koje su im pri tom začepile cevovode, na po više od mesec dana. U tom slučaju nisu bili u mogućnosti da prerade svu prispelu otpadnu vodu, te su je direktno izbacivali u kanal, što im je zatim, naravno, naplaćivano od strane JP „Voda Vojvodine“. To je proizvelo dodatni trošak budžetu Sombora i njihovim poreskim obveznicima.

Sva ova iskustva nisu uzeta u obzir pri izradi koncepta prerade otpadnih voda u Vrbaskoj i Kulskoj opštini, preko jedinstvenog CPPOV, što može obesmisliti ogromnu i po nama nepotrebnu investiciju, koja već predugo odlaže početak čišćenja Velikog bačkog kanala.

4. Predstavnici Ekološkog pokreta Vrbasa izneli su zahtev „Vodama Vojvodine“ za primenom svih evropskih standarda zaštite stanovništva i životne sredine, pre pokretanja aktivnosti čišćenja Velikog bačkog kanala a povedeni iskustvom neuspele akcije čišćenja 2000-te godine.

 
Predstavnici JP „Vode Vojvodine“ prihvataju realnost tvrdnji Ekološkog pokreta Vrbasa po Tački 1., te će u narednom periodu u svoje redovne kontrole kvaliteta otpadnih voda vrbaske i crvenačke šećerane, ubaciji i učešće formalina. Takođe se sugeriše da se animira sanitarna i vodoprivredna inspekcija u čijoj direktnoj nadležnosti su teme iz tačke 1. i 2. Snažan doprinos rešavanju ovih problema mogla bi da da i medicina rada.

Ocenjeno je realno mogućim pojavljivanje naznačenih problema po Tački 3. a vezano za funkcionisanje vrbaskog CPPOV. Ekološki pokret Vrbasa nagovestio je javnu kampanju po ovom pitanju.

JP „Vode Vojvodine“ već su pokrenule izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i studije opravdanosti kojima će se definisati:

• tehnička rešenja načina izmuljenja istaloženog mulja;
• način i mesto deponovanja mulja i
• metod remedijacije deponovanog mulja.

Ekološki pokret Vrbasa, kao zainteresovana strana, biće redovno informisan o svim bitnim aspektima izrade prethodne studije.